Keba “prži” i bez struje

Izvor: Novosti.rs
Postavljeno 17 Aug 2010

CEEEPAAAAJ!!!! Zagrmelo je u ponedeljak uveče iz zvučnika, na stadionu kraj Belice pred nekoliko hiljada saboraša iz svih krajeva sveta. Nastup Sanje Ilića i „Balkanike“.


Publika na nogama, aplaudira, vrišti, poliva se pivom. Zvuci trube u orkestru ih dižu, teraju na igru. U dnu stadiona trojica Francuza se poskidala. Skroz. Trče po travi, ostali ih gledaju, ne veruju.

- Počastvovan sam što učestvujem na jubilarnom Saboru u Guči, i ovde mi je uvek lepo – rekao nam je Sanja, posle koncerta. – Trebalo bi da Guča i dalje neguje tradiciju sviranja balkanske, odnosno srpske muzike, a da se što manje obrađuju tuđe pesme. To je za mene parodija. Ne smemo više da dozvolimo da nam se bilo ko smeje.

Posle nastupa „Balkanike“ na sceni se pojavljuje folker Dragan Kojić Keba u pratnji trubačkog orkestra Nebojše Ivanovića iz Surdulice. Ređaju se hitovi „Imao sam“, „Bregidi džanum“, „Ko te ima taj te nema“, ali publika najviše otkida na „Jooj, Maro“. Ponesen atmosferom, Keba je premašio predviđeni termin za nastup, pa je nastavio da peva još pola sata, na radost saboraša, i kada su mu isključili ozvučenje.

- Velika mi je čast što sam u Guči i nadam se da će se ovaj nastup dugo prepričavati – rekao nam je Keba, kome je pre početka koncerta, u vreme probe, neko ukrao naočare, poklon od supruge Olje. – Malo sam se iznervirao, jer mi je to bio drag poklon. Ali, nema veze, kupiće mi žena druge.

Posle koncerata saboraši su se razmileli po gučkim ulicama. Treštale su trube na svakom koraku. Uglavnom su ih svirali romski orkestri sa juga, onih kvalitetnijih ni na vidiku, nema ni ovih iz zapadne Srbije.

- Dosta orkestara ne svira uopšte pod šatrama ili u kafanama, jer im se ne isplati – veli nam Veljko Ostojić, kapelnik orkestra iz Zlakuse. – Treba da crknete od svirke, a da ništa ne zaradite. Ko će da sedi po šatrom u kojoj je pivo 250 ili 300 dinara? Pa nema šanse! Vidite da su ulice pune, a šatre poluprazne ili prazne.

Na ulici se pojavio i francuski trubački sastav „38 tonova“. Pored spomenika trubaču sviraju premijerno „Hajde, Jano“, kompoziciju koju će izvesti na prvom takmičenju za izbor Prve trube sveta. Dodaju da nisu školovani muzičari.

- Teško smo naučili pesmu, jer je srpska muzika dosta teža za sviranje – rekao nam je šef orkestra Florijan, koga su u Guči prozvali Cvetko. – Trudili smo se i bilo bi lepo kada bismo osvojili neku nagradu.

Puno je u Guči stranaca. Prema slobodnoj proceni, svaki treći saboraš ovih dana je iz inostranstva. Ima ih najviše iz Francuske, Italije, Nemačke, Austrije i Velike Britanije. Srećemo i jednu Belgijanku. Došla je, kaže, sa svega 10 evra u džepu i trubom na ramenu. Ne zna da svira, ali traži da je neko poduči. Britanac Džejms Harison (29), doktor medicine došao je prvi put u Guču u društvu lepuškaste Ruskinje Katje Čakuljme (27). Oduševljeni su srpskom trubom.

- Pomalo radim i kao di-džej, i tako sam se upoznao sa muzikom Bobana Markovića, koja je veoma popularna u Londonu – kaže nam Džejms.

Guča će, slažu se saboraši, tek u sreduproključati, kada sa svojim orkestrom zasvira Goran Bregović.

Reklame

Ostavite komentar