Karleuša ipak piše: Neću da ćutim i da pevam

Izvor: Kurir
Postavljeno 25 Oct 2010

Sajam knjiga je tu, a ja kao neko ko je nedavno počeo nešto da piskara imam pitanje za sve vas: čiju biste knjigu radije pročitali, moju ili našeg proslavljenog književnika Milorada Ulemeka? Napisao je desetak knjiga o hrabrosti, patriotizmu i časti. I imam još jedno pitanjce: stojimo Legija i ja. Vi birate. Koga biste izabrali da bude pušten na slobodu (da piše)? Mene ili njega? Hhmm? Samo pitam.


Prošli put smo naučili novu definiciju reči ATEISTA (čovek koji vozi bolja kola od popa). Danas učimo još jednu reč u srpskom novogovoru. Patriota – osoba koja puca na premijera, iz snajpera. Idemo. ZVVRRRR, ZVVVRRRR. Mobilni. Čovek se zove BITAN. Moj drug. I drug od NAJBITNIJEG.

„Ej, ćao, pa gde si ti?“ „Tu sam, radim, spremam se za koncert u bla, bla, blaa…“ Divan, srdačan razgovor. „Da, da ne zaboravim zašto te zovem… Super ti je ona kolumna, smejemo se svi! (Mnogo sam smešna, evo sva se tresem od smeha, koliko sam smešna.) Nego, daj majke ti, ne diraj nam Palmu, zvao je, popizdeo je, kaže, SPREČITE ONU KURVETINU DA OD MENE PRAVI MAJMUNA!“ „Ali nisam ga pomenula u kolumni, pominjem samo mungosa…“ „Ma, daj, ne zajebavaj se, dupe mu pomeraju u Skupštini, zovu ga Mungos, popizdeo je. Ima televiziju, rekao je da će te uništiti.“ „Vidi, brate, da ti kažem, vi ste u njemu prepoznali mungosa, kako ne razumeš da mu ime nisam pomenula?“ „Ej, bre, Jeco, što si takva (a onda uozbiljava ton), nemoj više da ga diraš. Pominji nekog drugog. Jasno?! Mislim… važi?“ „Jasno, ovaj, važi, bre. Nikakav problem. M od mungosa u mojoj kolumni više neće biti pomenuto.“ Klik.

Šta ti je, bre, Palma, šta se nerviraš? Nemoj da te zezaju ti nevaljalci u Skupštini! Uostalom, zezaj i ti njih. Pa, da! Oni nisu skapirali da je mungos divna životinja, korisna, brza, hrabra! Mala, ali opasna! Pa, kako su samo mogli na tebe da pomisle? Glupaci! Zbog Betovena? Ma, daj, to sam se zezala. Ljubomorni su, bre…

Uostalom, evo da izvadim stvar – sada ću te javno pohvaliti. Neodoljivo me podsećaš (stajling, frizura, intelekt, itd.) na dva ugledna čoveka (ne na jednog – na dva). Svetski poznata. Jedan ima doktorsko zvanje i on je DOKTOR EVIL, a drugi je član jedne od najpoznatijih familija na svetu. On je tu ujak, uncle Fester. Nisi čuo za njih? Trenutno su popularniji od Betovena i Šopena, koji su snimili neke šit pesme, i nisu više „in“. Ma, super su, veruj mi. Jedan je najveća pretnja Amerikancima (kaži, kakva faca, a?), a drugi… i drugi je super, breee, veruj mi!

Zamisli, on stavi sijalicu u usta i ona počne da svetli! Kaži, kakva energija! Skoro pa kao tvoja! Eto. Kakvi mungosi, to nisi ti. Izvini, Palma, to su me Adam i Steva nagovorili, pederska posla. A ja dobra, lakoverna… Znači, biraj kako hoćeš da te zovu u Skupštini – DOKTOR EVIL ili UNCLE FESTER? Ti bi da budeš doktor? Eto. Rešeno. Od sad svi da ste Palmu zvali DOKTOR EVIL.

Basara, mili moj, počeću da tripujem da sam pametna. Taman sam u jednim dnevnim novinama iznela svoj stav o podeli Srbije na dva dela, na Srbe i Srbe, i poentirala tezom da smo u OZBILJNOM RATU PROTIV NAS SAMIH, kad eto ti čitavog jednog dodatka upravo o tome, u jednim drugim dnevnim novinama. Čitav tim psihologa, sociologa i analitičara objasnio je ono što sam ja, jako kratko i slikovito, objasnila dva dana ranije. Srbija protiv Srbije, Čeda naspram Palme, Jeca naspram Cece. Zamislite, Basara, prepisuju od pevaljke? Šokantno! C, c, c!

Tu su me nekakvi sociolozi nazvali i fenomenom. Pevačica koja piše! Magarac koji svira violinu, mrmot koji zavija čokoladu! Osećam se kao majmun koji je objasnio teoriju relativiteta! A zapravo sam rekla ono što svi znamo i mislimo. Ništa novo i epohalno. Ipak, nekim čudom, cilj je postignut. Što biste vi rekli – šut u jaja mladoturske čaršije. Popa konačno zovu – pop!

Naravno, veoma sam ponosna što me, makar nakratko, u usta uzimaju ljudi koje veoma cenim, i čije radove čitam (i poštujem) na putu ka Gelzenkirhenu, gde pevam i đipam za keš. Vi, Basara, Biljana Srbljanović (koju obožavam), Teofil Pančić (kralj), mladi Filipović, Čeda Jovanović i moj favorit Čanak. Basara, Basara, još i ovo…

Zamislite, uključili su me linkom u Bosanski Centralni Dnevnik! Mene! Htela sam da vas zovem, da me posavetujete, šta ja jadna da govorim tu… ali nemam vaš broj. Ipak, prema meni su bili divni. Sviđa im se to što pišem, kažu da je to fantastično odjeknulo u Bosni. Majke mi! Zvali su me i na B92! Kod Jugoslava Ćosića i kod Olje Bećković! Gledali ste? Jooooj! Kakva sam bila?

Ne zamerite mi, dragi čitaoci, ovakva sam od osiromašenog uranijuma. Pijem mnogo vode, a ozračena je. I umesto da budem normalna, da „ćutim i pevam“ (što bi Mira Škorić (?!) rekla), ja kenjam o politici. Uranijum je čudo. Jedan sam od 100 miliona slučajeva gde uranijum ima takvo dejstvo na mozak. Ozračen mi je centar za istinu! Nekontrolisano izlazi iz mene. Ogroman sam mutant koji se otrgao kontroli i krenuo ka vama! Bežite!

Ali ako hoćete da me se rešite, moj vam je savet da me ne gađate snajperom (to radite iz patriotskih razloga, naravno) u glavu! U tom slučaju bi me samo zabolela p.. ka. Ne zaboravite da je moj polni organ – mozak.

Vaša J. K.

Reklame

1 komentar

  1. MladenBg said on 25/10/2010 at 13:21

    Sta reci, a ne zaplakati!??? Kada smo dotle dosli da JK bude savest jedne jebene drzave!???Da joj intelektualac ljubi ruku….. i pada nicice pred ovom pojavom,
    koja je sve sem pevacice! Bravo Karleusa! Bilo je dovoljno malo pljuvanja u dalj pa da se nasi intelektualci obore na ledja! A podrska gej lobiju…. e to je vec druga stvar…… od sada se ne sekiraj mozes da se razmahujes koliko hoces i u kom smeru hoces…… oni ce te sponzorisati za sigurno!

Ostavite komentar