Džej Ramadanovski: Nisam pijan, samo sam emotivan

Izvor: pulsonline.rs
Postavljeno 21 Dec 2010

Ako ste pomislili da je u sinoćnu emisiji “Narod pita”, poznati folker, došao direkt sa slave, pa što bi se reklo onako fino pripit, to se grdno varate. U pitanju su godine, umor, a povremeno plakanje je rezultat jakih osećanja.

U sinoćnoj emisiji “Narod pita”, osim Natalije koja je sledeća koja je napustila imanje u Lisoviću u gostima kod Saše Popovića, bili su Ceca i Džej, koji su inače u poslednjem krugu takmičenja devojaka bili i članovi žirija.
I tako dok je Ceca, uglavnom pričala samo kad uspe da dođe do reči od Saše, Džej je pričao i ono što ga pitaju i ono što ama baš nije bila čak ni tema razgovora.
U pauzama šaltanja s teme na temu, Džej je nekoliko puta i zaplakao, a onda bi se vrlo brzo vratio u svoj dobar fazon. Doduše veseliji nego obično Džej se poerbno obradovao bivšoj misici Sanji Papić, obigravajući oko nje sve vreme. Jedva ga zaustaviše domaćini. Zvali smo Džeja da ga pitamo, sa koje se to sjajne žurke vraćao, kad je u goste emisiji “Narod pita” uspeo da dođe tako fino pripit.
- Ma nisam bio pijan! Rasplakao sam se, jer je ova mala ispala. Pa žao mi. Aj ti idi tamo, da vidiš da l’ ne bi plakala. To je njoj ceo život, mnogo emocija… Bilo mi baš žao! – poigravao je Džeju glas ovog puta preko telefona. Izgleda da se baš potresao. A ako vam se učini da je u emisiji bio totalno pijan, tu se grdno varate. Objašnjenje je sledeće:
- Ma jao bre, šta vam je, kak’i pijan. Mrtav sam umoran. Pa prvo sve silne slave, pa idi ovamo, pa tamo, u ovu emisiju, onu, mator sam ja već. Umorim se brzo! Šta vam je ljudi svima!? Ja sam emotivac, i to ne mogu ljudima nikako da objasnim. I onda čim tako zaplačem, zovu odma prijatelji i pitaju – što si pijan?? Nisam pijan, ja sam emotivac – zaključio je Džej, a onda nam i otpevao malo nešto između engleskog, srpskog i nekog trećeg jezika, jer je baš u tom trenutku bio u kafiću koji mu dođe kao druga kuća. A onda se prešaltao na nešto što mu se baš desilo pre neki dan.

- Ma da vidiš pre neki dan, ja prolazim tu ispod ovog kafića gde stalno sedim, ima jedan dom za slepe. I dolazi žena, vodi dvoje dece, i ova klinka me vuče za nogavicu, oće da se slika, a ja nisam ni provalio da su slepi… – nije uspeo da nam završi priču Džej jer se rasplakao, pa smo shvatili da je krajnje vreme da završimo ovaj razgovor.
Džeja u poslednje vreme emocije baš drmaju. Ako nije od alkohola, onda biće da su godine… A možda da procenite i sami.

Reklame

Ostavite komentar