Srbi i Albanci postali ‘dežurni’ filmski negativci !?!

Izvor: slobodnadalmacija.hr
Postavljeno 16 Jan 2012

Nedavno smo čitali kako je John Travolta posetio Sarajevo radi preliminarnih priprema za najnoviju ulogu u projektu zakazanom za 2012. sa Robertom De Nirom.

U akcionom filmu “Killing Season“ De Niro će glumiti američkog vojnog veterana koji se povukao u osamu kolibe u planini Appalachian. Nakon što mu na prag neočekivano bane evropski turista (Travolta), dvojica muškaraca se sprijateljuju. Ali, ono što Amerikanac ne zna jeste da je turista zapravo bivši srpski vojnik žedan osvete iz zasad još nepoznatog razloga. Kad maske padnu, Amerikanac i Srbin počinju mali rat “jedan na jedan“ po šumama i gorama…

Bivši srpski vojnik? Kosovo? Bosna? Zli Srbi? Srpski opaki tipovi? Šljivovica? Brdoviti Balkan već je neko vreme inspirativan “fabrici snova“, najčešće za uloge negativaca.

Osamdesetih i početkom devedesetih dežurni zlikovci bili su Rusi (“Crvena zora“, “Rambo III“), južnoamerički dileri (“Delta Force 2“, “Žigosan za smrt“), nemački (“Umri muški 1&3“) ili na kraju bliskoistočni teroristi (“Istinite laži“, “Konačna odluka“), preteći uništenjem sveta ili barem Amerike.

Kad se “dogodio” 11. septembar, koji su neki od tih filmova nehotice priz(i)vali, politički korektni Hollywood očajnički je tražio zamenu za arapske bradonje. Jer, u jeku “rata protiv terora“ neprimereno je da, recimo,Schwarzenegger tamani talibane u (zauvek?) stopiranim “Istinitim lažima 2“ Jamesa Camerona, a Rambo hvata Osamu bin Ladena.

Zbog toga su američkog pilota Owena Wilsona ganjali Srbi na “usijanoj“ teritoriji Bosne umesto, recimo, talibani u Avganistanu u ratnoj akciji “Iza neprijateljskih linija“ (2001.). Istočna Evropa pokazala se plodnim tlom. “Istočna Europa… onde možemo loviti godinama, kao što smo to radili u Jugoslaviji tokom nedavnih nesuglasica. Uvek postoji neki nesretni kutak planeta u kome možemo obavljati posao“, govorio je negativac Lance Henriksen, organizator ilegalnog lova na ljude u “Teškoj meti“ (1993.) sa Van Dammeom, verojatno prvom hollywoodskom “mainstream“ filmu u kojem je eksplicitno spomenut rat na Balkanu, dok su u medijima još uvek izlazile fotografije razorenog Sarajeva ili Vukovara. Tek kad se ovdašnji sukob zavađenih “naroda i narodnosti“ počeo smirivati, hollywoodskim filmovima počela su se puniti usta Srbima i Bošnjacima.

Na primer, u akcionom spektaklu “The Rock“ (1996.), FBI-jevski biohemičar Nicolas Cage i njegov partner dobijaju paket koji je trebao stići na adresu “Izbegličkog centra za Bosnu“. Na kutiji piše engleski “Aid To Bosnia“, ispod toga, pak, ćirilicom “Sloboda ili smrt“. “Možda je nervni plin. Pola miliona Srba živi u Americi i ne voli Bošnjake“, ispalio je Cage.

Ispostaviće se da je bio u pravu kad lutka ispusti bojni otrov koji je zamalo njega i partnera koštao glave. Godinu dana posle “Stene“, bosanski Srbin Dušan Gavrić (rumunski glumac Marcel Iures) postao je glavni negativac slično žanrirana “Mirotvorca“ (1997.), a nuklearna bomba se (pro)švercala iz Irana u srpski predeo Bosne. Da ga u poslednjem trenutku nisu sprečili Clooney i Kidman, upravo bi s tim oružjem fanatični Gavrić digao u vazduh zgradu UN-a u New Yorku, sve kako bi se osvetio zbog pogibije svoje porodice.

Nuklearnim napadom na Ameriku pretili su i teroristi u Cageovu filmu “Pogled u budućnost“ (“Next“, 2007.), a jednog od njih igrao je naš glumac Sergej Trifunović i uspeo balkanski sočno “ispičketati“ junaka kad ga je promašio pucajući iz snajpera. Sve po spisku “beštimali“ su i srpski gangsteri, na čelu sa Dejanom Ćukićem, u danskim filmovima “U Kini jedu pse 1&2“ (1999., 2002.) i trilogiji “Diler“ (1996., 2004., 2005.).

Srpski (ratni) kriminalci cenkali su se za superoružje u avanturi Angeline Jolie “Lara Croft Tomb Raider: Kolevka života“ (2003.), u austrijskim Alpama sa njima su se sukobili entuzijasti ekstremnih sportova kad su slučajno otkrili tajno skrovište zločinca Slobodana Pavla u “Ekstremistima“ (2002.), bili su navedeni i u “Snajperu 2“ (2002.) sa Tomom Berengerom, krimi-drami “Poslednji posao“ (2004.) sa Danielom Craigom, akcionoj komediji “Čvrsta ruka mira“ (2005.) s Vinom Dieselom… a jedan je srpski grmalj nateravao Romaina Durisa u rom-comu “Srcolomac“ (2010.).

Za srpske negativce nedavno smo čuli i u akcionom trileru “Otmica“ (2011.) sa Taylorom Lautnerom (“Sumrak“). Bivši srpski operativac, sadašnji samostalni obaveštajac Kozlow, moderan je zlikovac pa je, tako, pretio junaku da će mu “pobiti i sve prijatelje na Facebooku“, a glumio ga je Michael Nyqvist, Mikael Blomkvist iz “Millenium“ trilogije u kojoj su se spominjali i neki YU dileri, odnosno trgovina oružjem ustašama kao u aktuelnoj hollywoodskoj ekranizaciji prvog dela serijala, “Muškarci koji mrze žene“.

U poslednje vreme eto i Albanaca u ulogama negativaca. Mestašce odakle potiču nazvano je “klijalištem ološa” u blokbasteru “96 sati“ (2008.). U  trileru producenta Luca Bessona Parizom drma albanska mafija, trguje belim robljem i otima mladu Amerikanku (Maggie Grace), inače ćerku Liama Neesona.

Albanski otmičari namerili su se na krivog čoveka, ali u nastavku “96 sati“, najavljenom za 2012., dobiće priliku za revanš. Naime, Rade Šerbedžija glumiće glavnog negativca Murada, oca otmičara kojeg je ubio Neeson u prvom filmu. Osvetom gonjeni Murad kidnapovaće Neesona, dok će ovaj put ćerka spašavati taticu. Zločinačku štafetu od Srba na filmu, znači, potupno preuzimaju Albanci. . .

Reklame

Ostavite komentar