Skandal: Beograd zaboravio Mikija Jevremovića

Izvor: vesti-online.com
Postavljeno 07 Nov 2012

Miki Jevremović (71) organizovao je u ponedeljak dve promocije svoje monografije povodom 50 godina karijere u dva različita grada – u Beogradu i Valjevu. Tačno u podne u beogradskom Domu sindikata, gde će 10. novembra održati koncert, nestrpljivo je čekao medije i kolege, ali…

Umesto gužve i priznanja, sala je bila prazna, tek poneki novinar, a od kolega samo Rade Radivojević, Jovan Maljoković i Milan Đurđević iz Nevernih beba. Stala je Mikiju kost u grlu, ali je goste dočekao uz osmeh kao da je bilo krcato. Malobrojni novinari su se zgledali i konstatovali da je ovo bruka i sramota prema čoveku koji je obeležio i zadužio srpsku i jugoslovensku zabavnu muziku.

- Naravno da me boli, ali neću dozvoliti da moju sreću zbog obeležavanja za mene vrednog jubileja išta pokvari. Imao sam hiljade koncerata, preko 100 pobeda na festivalima, više od 100 zlatnih, dijamantskih i platinastih ploča, dobio sam brojna priznanja u inostranstvu, ali sve to očigledno nije dovoljno. Eto takvi smo mi – kaže Jevremović sa gorčinom u glasu.

- Tužno je to koliko mi zapostavljamo svoje, a veličamo tuđe. Pevačima koji dođu sa strane maltene prostiremo crveni tepih, a svoje ignorišemo. Kad je, recimo, Dino Merlin prošle godine došao u Beograd, dobio je limuzinu, čuvali su ga kao predsednika i odmah je gostovao u Dnevniku! Nemam ništa protiv i treba da budemo dobri domaćini. Ali, ljudi, dajte malo prostora i pažnje nama koji smo ovde – poručuje Miki.

Samo nekoliko sati kasnije promociju monografije održao je u Valjevu, a slika je bila potpuno drugačija. Ljudi su se nagurali u salu valjevske gimnazije koju je nekada i sam pohađao. Takav doček naterao je Mikiju suze na oči.
- U Valjevu je bilo prelepo, emotivno, bilo je i suza, neću da krijem. Navirale su uspomene i pustio sam da me srce nosi. Došli su moji školski drugari, muzičari koji su me pratili 60-ih godina, članovi KUD-a “Abrašević”. Pocrveneo sam od lepih reči koje su mi uputili. Setio sam se moje profesorke koja mi je bila i razredni starešina i koja me je podsticala u umetničkim ambicijama. I opština grada Valjeva je stala iza moje monografije, a sve me je to dirnulo u srce, dotaklo mi dušu i dalo mi krila.

Reklame

Ostavite komentar